Da li postoji slobodna volja?

Ovo je veoma staro filozofsko pitanje, a odgovor bi se mogao po mom iskustvu sažeti na sledeći način. Slobodna volja postoji I proporcionalna je čovekovom nivou I stanju svesti I bića. Ovde slobodnu volju definišem kao sposobnost da se donose odluke I utiče na svoj mevp (materija, vreme, prostor, energija) nezavisno iz svoje kosmičke tačke gledišta, istovremeno poštujući etičke kodekse (ne stvarajući novu negativnu karmu). I joga I tradicionalni hermetizam uče o postepenom ovladavanju svojom prirodom, telom, umom, emocijama I duhom, sve do čiste svesti ili jedinstva svega postojećeg u kome se energija izjednačava I karmičke energije dolaze u ekvilibrijum. Dok je čovek u prosečnom, to jest niskom stanju svesti, on je poistovećen sa svojim ego programiranjem na nivou uma I tela, I uglavnom nesvestan svojih podsvesnih impulsa. Zapravo je nesvestan veličine gradivnih slojeva njegove vlastite ličnosti u svojoj podsvesti, koji na njega utiču bez njegovog znanja. Takođe nesvestan kosmičkih energija I sila koje prolaze kroz njegove suptilne nivoe, što posebno dolazi do izražaja u stanju sna kada smo astralno najviše otvoreni za takvu vrstu energetskog prilagođavanja. Kako stepen svesti raste proširuje se I percepcija, a u idealnom smislu uporedo bi trebalo da raste I znanje I sposobnost vladanja sobom i svojom energijom. Tek sa potpunim uvidom u sve ono šta utiče na nas sa suptilnijih nivoa, možemo govoriti o aktivaciji potencijala slobodne volje. Na ovaj način gledajući na stvari, moglo bi se reći da je u najvišim stepenovima prosvetljenja moguće ostvariti najviši potencijal slobodne volje. Ako je to tako, zašto onda nema većeg uticaja prosvetljenih svesti na život oko nas? Trik je u tome da svaki anđeo zna da postaješ ono protiv čega se boriš! Anđeo uvek drži pruženu ruku, čeka, zove, nudi…Međutim na nama je da donesemo odluku o prvom koraku, želji da učimo, rastemo I razvijamo se I tako aktiviramo prvi stepen svoje istinske slobode. Koji je smisao potencijala slobodne volje? Pre svega u kreativnom stvaralaštvu koje omogućuje raznovrsnost iskustva života, a zatim I u slobodi bića da bude kakvo jeste, oslobođeno informacionog sistema niskih frekvencija svesti u kome iskustvo življenja postaje mučenje za dušu I telo. Ovde postoji još jedan paradoks; onaj ko ima visoku slobodu shvata da ona nije toliko u činjenju koliko u bivanju, I možda zato više I nije toliko naglašeno bitna iako je prisutna. U svemu ovome je važno razgraničiti da slobodna volja ne znači moć ili sposobnost da se čini, već način na koji se to čini. Bez visokog nivoa samospoznaje ovo je često veoma teško razgraničiti. Postoji ogromna razlika između želja I slobodne volje, kao I između slobodne volje I samovolje. Želje su uglavnom inspirisane podsvesnim impulsima I instinktivnim reakcijama, a samovolja naučenim ego vrednosnim obrascima (poređenje, dokazivanje, takmičenje). Da bi slobodna volja postojala sve to treba da bude osvešteno, shvaćeno, spoznato i prihvaćeno uvidom, kako bi postalo integrisano u svesti a zatim transformisano u viši nivo funkcionisanja. Koja je uloga emocija u pitanjima slobodne volje? Emocije su korektor koji deluje iz centra duše. One nas usmeravaju na usklađenost I upozoravaju na neusklađenost sa sobom I kosmosom. Zato su izuzetno važan deo bića za postizanje istinske slobodne volje. Potiskivanje emocija, negiranje emocija, racionalizacija, sve su to mehanizmi koji moraju da se savladaju u procesu razvoja svesti kako bi se ego doveo pod svesnu kontrolu, jer se na emocijama reflektuje istina stanja bića. Emocije nisu samo još jedan aspekt ličnosti, nego sastavni deo tela istine reflektovanog u biću. Istina je da u transu totalne svesti emocije postaju nadlične, no to ne umanjuje značaj onih ličnih. Nemojte u razumevanju svega ovoga pobrkati emocije sa strastima. Strasti su inpulsivne energije instinkta i želja koje se reflektuju na emotivna stanja. Oslobođena emocija je doživljaj istine, ljubavi I oslobođenja!