0. Udah kosmosa. Iz primordijalne tišine promalja se svetlost i pokret u jednom. Postojanje razara ništavilo kao što vrlina topi zlo, život je svetlost i sve što živi i postoji nosi u sebi tu kosmičku svetlost. Svetlost je u tebi i u svemu oko tebe, zar ne vidiš? Ako ne vidiš, znači da gledaš u drugom pravcu, od sebe umesto ka sebi. Ali u suštini nema razlike jer u apsolutnoj svetlosti sve je jedno i sve je dobro. Kada beskonačno uđe u ograničeno, u telo, onda se ono prilagođava tim uslovima. Kada se biće navikne, traga za svojim izvorom. Bez izvora sve je bez smisla, kao život bez cilja ili odnos bez ljubavi.
1. Kada biće uđe u telo, koje je u suštini bioinformaciona matrica mevp-a (materija, energija, vreme, prostor), ono zauzima određenu perspektivu koja se naziva JA. Ja je originalnost individualne tačke gledišta i privremenog indentiteta izgrađenog u telu (mevp-u). U ljudskom biću postoji više tela, fizičko, emocionalno, mentalno, intuitivno energetsko i polje svesti. U suštini možemo ih gledati kao fizičko i energetsko (astralno) telo a svest ih oboje spaja i prožima. Razmišljaj o fizičkom telu kao privremenom posuđenom vozilu i održavaj ga što bolje ako želiš da traje. Fizičko telo je izuzetno inteligentno i kao takvo ti stalno šalje signale o tome šta mu je potrebno. Na tebi je da prepoznaš te signale i uskladiš aktivnosti sa tim potrebama kako bi imao snažnu energiju i zdravlje. Telo ne reflektuje samo navike nego i misli, osećanja i verovanja, zato uvek misli dobronamerne misli bez osuđivanja. U telu postoji superinteligencija koja usmerava životnu energiju preko rasporeda gena i psiho energetske matrice. Organizam ti uvek šalje signale kada i kakva mu hrana treba, kada je vreme za seksualne odnose a kada za šetnju, trčanje ili spavanje (odmor). Telo reflektuje sve naše navike i predominantne emocije i misli, a emocije i misli reflektuju opšte stanje i nivo tvoje svesti.
2. Tvoja sadašnjost je već formirana masa informacione energije budućnosti koja se materijalizuje u sada na nivou uma I nivou materije. Budućnost konstantno iz sekunda u sekund postaje sada I sekund kasnije prošlost na nivou uma I na nivou materije (tela I okoline). Međutim da bi se energija spustila sa nivoa uma u telo I okolnosti potrebno je određeno vreme. Taj razmak između misli I realizacije je bafer zona koja je tu kao sigurnosni mehanizam ali I neka vrsta vremenskog balona potrebnog za sakupljanje energije potrebne za efikasnu materijalizaciju. Ta zona neizvesnosti preliva se iz budućnosti u našu percepciju sadašnjeg trenutka jer budućnost postoji samo unutar uma, to jest kao potencijal realizacije prisutan u prostoru svesti. Dakle budućnost je sa jedne strane izvesnost, kao na primer erozija planine usled stalnih kiša, ili u slučaju ljudskog iskustva mogućnost stvaranja koju određuje stepen svesti I idejni sklop sa kojim čovek kreira sadašnjost u mislima, emocijama, delima I komunikaciji. Da bi predvideli budućnost (kao projekciju uma ali I kosmičko kretanje-kokreaciju) ljudskog iskustva moramo razumeti to kretanje budućnosti koja iz sekunda u sekund postaje sada a onda sekund kasnije prošlost. Još nešto, za totalnu svest vreme ne postoji, ali je vreme važno za kreirajući aspekt naše svesti koji određuje naša dnevna ljudska iskustva. Stepen svesti određuje ideje, a ideje I shvatanja budućnost ljudskog iskustva na zemlji I astralnom planu. Kada veza sa duhovnim izvorom (totalnom svešću) u ljudima slabi dolazi do degeneracije, kada jača čovečanstvo napreduje. Svi najveći prodori u duhovnosti, kulturi I nauci došli su kao intuitivni bljeskovi nakon dužeg perioda rada I usmerene namere I kontemplacije. Onda kada se usled usmerene energije otvore vrata ka unutrašnjem središtu koje je sve u jednom, ka superinteligenciji totalne svesti.
