Vreme sveznanja
Došli smo u doba u kome se gotovo sve zna i u kome svi sve znaju samo ako žele da saznaju. More informacija je dostupno u svakom trenutku, nadohvat ruke u bilo koje doba dana ili noći. Mladi tragaoci lete od trenutne inspiracije do sledeće, od jednog učitelja i autora do drugog. Iako lično podržavam raznolikost iskustva, širinu obrazovanja, kulturu i informisanost, veoma je lako uočiti mane ovakvog pristupa u radu na sebi.
Prvo i osnovno je da ovako površan pristup ličnom duhovnom razvoju zadržava ličnost na mentalnom nivou uviđanja sprečavajući dublje prodore na unutra i dublja transformativna iskustva. Glava i ego od teorijskog znanja postaju sve veći a duša tavori tamo gde je stala u razvoju, čekajući da se nešto konačno desi. Unutrašnji impuls ka spoznavanju i svesnom življenju dolazi spontano iz unutrašnjosti i gura nas ka osvešćivanju. To guranje je nekad suptilno, a ponekad i veoma burno, uz ozbiljan životni tresak. U oba slučaja, sa nama je tu uvek naš verni pratilac, ljudski ego. Često se istinito šalim sa klijentima da je ego tako mali problem da kada ga rešimo, mi smo prosvetljeni. Stvar je u tome što ego nije mali problem nego najveći izazov za savlađivanje i obradu u svesnom življenju, i zato je malo istinski prosvećenih i prosvetljenih ljudi. Iako je ego-sistem unutar ličnosti prirodan deo nas koji ima svoju funkciju, kada je neobrađen i neosvešten on je najveća prepreka slobode i prosvetljenog harmoničnog delovanja.
Kod većine ljudi koji su na duhovnoj i razvojnoj stazi a nisu ozbiljnije psihološki i duhovno radili na sebi uz pomoć učitelja ili terapeuta, ego je često dublje potisnut u nesvesno i odatle suptilno upravlja postupcima osobe bez njene svesti o procesu. Na početku razvoja (rada na sebi) smo suviše nezreli da bi samostalno mogli izaći na kraj sa ego impulsima. Zato je uvek dobro, bar u početku, imati mentora, trenera, učitelja ili psihologa da nam pomogne u procesu obrade i osvešćivanja naših ego mehanizama i podsvesnih emocija. Pa šta je taj nezgodni ego i kako on deluje? Ego je pre svega podsvesni informacioni program pogleda na realnost. On je limitiran program u podsvesti, savršeno prilagođen osnovnim životnim aktivnostima preživljavanja i socijalnim interakcijama u kojima služi kao kordinatni sistem koji označava gde, ko, i koju ulogu igra; on postavlja granice i štiti i održava te granice. Kada se probudimo postaje poput starog iznošenog kaputa koji je višak u ormaru i koji zauzima prostor, ili kompjuterskog programa koji je zastareo i potrebno mu je update ili zamena novim boljim programom. Nakon buđenja, ego motivacije poput dokazivanja, takmičenja, i samouzdizanja gube na značaju i zamenjuje ih autentičnost, inspiracija i želja da se čini dobro.
U višem stanju svesti mi se usklađujemo sa univerzumom i ego više nije potreban da bi zavodio red, pošto je red u nama tada već zaveden i mi plovimo sa harmoničnom strujom kosmičkih frekvencija; ujedinjeni sa intuitivnim vođstvom istinskog sopstva, centra duše. Ono gde limitirani ego programi iz podsvesti deluju veoma destruktivno jeste u podsvesnim otporima ka istinskom življenju svoje svrhe. Ovo dolazi iz programiranja kroz kolektivne ego programe, od kojih su najgori redukcioni materijalizam (negiranje duše), strah od autoriteta (igre moći), socijalni pritisak (kolektivna dogmatska verovanja) i materijalistički karijerizam (ego opsesija socijalnim statusom I materijalnim uspehom). Svi ovi programi deluju tako da inhibiraju kontakt sa istinskim sopstvom, gušeći prirodne impulse ka kreativnosti i istinskoj individualnosti, ometajući duhovni svesni razvoj i napredak. Da li to znači da je svaka ambicija loša i produkt ega? Naravno da ne, ako je ambicija produkt iskrene želje srca da se učini nešto pozitivno. Vođena unutrašnjom inspiracijom uz etično ponašanje, ambicija postaje nešto izuzetno pozitivno što tera na stvaralački rad.
Iako do mnogih znanja i duhovnih tehnologija danas možemo da dođemo lakše nego ikada ranije, jedna stvar uvek ostaje ista. Nema tog znanja u svetu koje može da zameni vašu ličnu spoznaju i konekciju sa izvorom svih stvari. Tehnike, knjige, kursevi i učitelji su naravno potrebni, ali oni su tu da podstaknu vaš lični proces otkrivanja istine. Istina je univerzalna, ali se za pojednica otkriva kroz jedinstveno značenje iz njegovog ugla posmatranja. Iako je naučeno znanje poželjno, proživljeno znanje je nezamenjivo. Ono što se otkrije kroz individualni proces sazrevanja i spoznavanja uvek donosi dodatnu vrednost i mudrost koja stvara harmoniju. Setite se toga kada sedate u vašu dnevnu meditaciju, budite svesni da se vaša božanska priroda tada otkriva, ili se sprema da vam se otkrije u punom sjaju. Kada osećajući centar sebe, utonete u meditaciji sve dublje u sebe nasmešite se izvoru jer se on neprestano smeši vama. Zar ne osećate?
