Novac i duhovnost
Da bismo razumeli odnos novca i duhovnosti, prvo moramo razumeti činjenicu da novac sam po sebi ne postoji (osim kada ga štampate bez pokrića, što na žalost postoji kao praksa I danas ali to je druga tema…). Novac je izmišljen kao praktičnije sredstvo za prenos i razmenu vrednosti od direktne razmene dobara. Dakle novac je sredstvo za prenos i razmenu vrednosti. U drevna vremena članovi plemena bi šamanu donosili hranu, poklone I zlato jer se njegova veština veoma cenila i to bi bio način iskazivanja poštovanja i vrednovanja njegovog rada. Šaman je savetnik, iscelitelj, vidovnjak, mudrac, i njegova reč se ceni i poštuje. To poštovanje se iskazuje ne samo na rečima, nego i delima i konkretnim materijalnim darovima. U današnje vreme često imamo dvostruku konfuziju, informaciju da je duhovnost nešto apstraktno što ne zaslužuje materijalnu kompenzaciju, i sa druge strane informaciju da je novac nešto prljavo što ne zaslužuje da se meša sa uzvišenim duhovnim vibracijama. Kada pričamo o novcu mi zapravo uvek pričamo o praktičnom odnosu prema vrednostima, stvaranju I razmeni vrednosti. Vrednosti mogu biti razne, na primer plaćanjem odmora I putovanja mi kupujemo vrednost lepog osećanja, uživanja, avanture I relaksacije, I spremni smo za to da damo određeni procenat naše stvorene vrednosti koja se ogleda u zarađenom novcu. Nekome je skup kurs meditacije ali mu nije skupo da da trostruko veći novac za markirane cipele, koje mu podižu status među slično-mislećim ljudima. Ovo na praktičan način pokazuje kakva je naša praktična skala vrednosti. Da bi bio čist, proces zarađivanja mora biti etički utemeljen; ono šta nudimo trebalo bi približno da odgovara vrednosti koju dobijamo. Proizvod treba da ima određeni obećani kvalitet, radnik treba da je korektno plaćen, učitelj da ima solidno I utemeljeno znanje u praksi, iscelitelj da je efikasan I da zaista leči I pomaže. U tom slučaju je razmena vrednosti u balansu I karmički ne opterećuje nas niti druge. To je takozvana win-win situacija. Problem sa novcem nastaje u preovladavajućoj vibraciji materijalizma I slepih želja, gde se forsira zarađivanje koje je često u neskladu sa stvarnom vrednošću; sve postaje marketing bez sadržaja I teško je razlučiti kvalitet od manipulacije. Ovo se često na žalost reflektuje I na profesionalce iz oblasti alternative I duhovnosti. Neki kursevi I časovi postaju veoma skupi I nedostupni prosečnom čoveku, što dovodi duhovnost I procese rada na sebi na loš glas (priča o duhovnosti a troši nemilice na skupa kola, ljubavnice, provode I putovanja…). Neke od ovih kritika usmerenih na zarađivanje pojedinaca u oblasti samorazvoja su svakako opravdane, ipak jasno je I da ljudi koji su posvetili ceo svoj život I vreme učenju I pomaganju drugima moraju od nečega da žive. Čovek u visokoj vibraciji uvek je umeren, I trudi se da kreira što veću vrednost svojim vrednim radom. Ašrami I duhovne zajednice na istoku obično su imali neku vrstu pokroviteljstva, bilo od lokalnih poštovalaca, ili od radže (vladara) I njegovih priloga. Usamljeni šumski sanjasini takođe su obično imali svoje hodočasnike koji su im donosili hranu I poklone kao znak poštovanja. Međutim ova filozofija stvarnosti pripada prošlosti. Živimo u vreme Vodolije gde dolazi do preplitanja svih nivoa, duhovnih, naučnih, materijalnih i njihovog ujedinjenja pod prosvetljenom svešću novog čoveka. Tema je sloboda stvaranja na svim nivoima I voljni uticaj na praktičnu promenu stvarnosti u nama I oko nas. Svega toga nema bez stvaranja vrednosti I resursa, čega je važan deo I razmena resursa, znanja I iskustva. Da li je moguće da prosvetljen čovek bude imućan ili bogat? Pod uslovom da etički posluje, I da je njegova ideja ili proizvod zaista vredna I pomaže ljudima na neki način I dodaje vrednost koja ima smisla, teoretski je moguće. U praksi to često izgleda drugačije, usled nerealnog marketinga, iskorištavanja radne snage I pada u iskušenja moći, seksualna, statusna, hedonistička iskušenja,itd. Bogat a prosvetljen čovek bi trošio novac na otvaranje centara za meditaciju, besplatno deljenje knjiga, pomoć siromašnima I bolesnima, I verovatno bi sam živeo skromno pokazujući svojim svakodnevnim primerom suštinu života I svejedinstva. Svakako ne bi trošio novac na statusne simbole, pošto je to dečiji nivo razvoja svesti I duše. Jasno je iz svega napisanog da je tema o novcu kompleksna I da više govori o našim vrednostima I životnoj filozofiji, nego o materijalizmu u užem smislu te reči. Kako se čovekova svest menja menja se I njegov odnos prema novcu, materijalnosti I zarađivanju, a ključne reči su etika I umerenost.
