Vizija
Svako ljudsko biće nosi u sebi određeni kreativni potencijal. Neko želi da stvori porodicu, neko želi novi posao, neko lepu stvar, ideju ili umetničko delo. Svaka ideja počinje kao misao i slika u svesti. Kao što stara izreka govori da slika vredi više od hiljadu reči, vizija se prvenstveno odnosi na sliku nabijenu emocionalnim nabojem, sliku ili psihički film koji inspiriše i uzbuđuje stvaraoca u nama. Istinsko sopstvo predstavlja našu unutrašnju istinu, svesnost i inteligenciju i iz njega izranja svaka vizija. Nema vizije ako nema jasnoće u kontaktu sa svojom unutrašnjošću. Samopoverenje i otvorenost, vera u ono što izlazi iz centra bića, su osnovni uslovi za pojavljivanje i posebno za ostvarivanje vizije. Vizija nije samo zamisao ili psihička slika, nego mentalno-svesni nacrt manifestacije onoga što ti jesi u svojoj suštini, izraženo na kreativnom nivou kao vizija koju želiš da realizuješ. Vizija cilja realizacije predstavlja neku vrstu energetske udice, koja nas drži u kontaktu sa objektom realizacije. Ako nema cilja u svesti, psihička energija se lako rasprši I promeni pravac, bez obzira na to u u kojoj oblasti je naš cilj. Da bi cilj vizije imao jaku privlačnu snagu koja nas vuče ka ostvarenju, on mora da rezonira sa nama na dubokom nivou. Moramo osećati jaku privlačnost prema njemu, strast I uzbuđenje, kao kod osećanja zaljubljenosti. Pri tome nije važno da li su naši ciljevi I vizija subjektivne prirode (balans psihe, sreća, hrabrost) ili objektivne (uspeh u poslu, materijalna realizacija projekata I slično tome). Važno je da cilj osećamo kao deo nas samih I svoje suštine, ili bar kao deo našeg puta ka sebi, sreći I ispunjenosti u životu.
Prvi nivo na kome se vizija pojavljuje je naš životni san, naša inspiracija na nivou zamisli. Neko sanja da postane sportista, neko da zaradi million dolara, neko da bude pisac. Postoji onoliko životnih snova koliko postoji duša, jer sve duše sanjaju u skladu sa svojom suštinom. Drugi nivo je kristalizacija zamisli u prostoru svesti I to je vizija o kojoj ovde govorimo. Taj san (prvi nivo) koji je bliži mašti nego realizaciji, se pretvara u viziju kada dobijemo jasnoću I konkretniju sliku našeg cilja ili ciljeva. Kada u sebi možemo reći - to je to. Znači znam šta želim da ostvarim i mogu to da vidim sa značajnom jasnoćom u svojoj svesti, dovoljno snažno da osetim I zamislim kao da je to nešto stvarno. Između jasne vizije I realizacije postoji zona iskušenja I to je mesto gde se odlučuje hoće li vizija postati stvarnost ili će ostati samo zamisao na mentalnom planu. Svaku viziju testira realnost oko nas I njeni otpori I izazovi, a najviše otpori I izazovi u nama samima. Između vizije I ostvarenja je prostor vrednog rada I znojenja koje vodi ka uspehu. Kada krenemo da radimo na ostvarenju vizije obično se pojavljuju neke prepreke, ponekad veoma iznenađujuće prirode I one su tu da testiramo I usavršavamo svoju viziju. Mnogi ljudi upravo ovde posustanu jer im to probudi sumnju u to da su na pravom putu. Ono što ne znaju je da su baš pojavljivanja barijera, jedan od signala da su na pravom putu. Vizija budi veliku energiju, I što je energija veća to su otpori već postojeće strukture stvarnosti veći. Vizija menja stvarnost u nama I oko nas, to je moćna sila ali zahteva prilagodljivost, pre svega u našem pristupu realizaciji.
Ne treba praviti kompromise oko suštine onoga šta želimo da ostvarimo, ali ako je potrebno treba da budemo spremni da korigujemo način, vreme, potrebne resurse I naš pristup praktičnom radu na ostvarenju naših zamisli I ideja. Sve prepreke bilo da dolaze iznutra ili spolja treba shvatiti kao priliku za usavršavanje vizije I nas samih, a ne kao izvor frustracije. Naš stav u startu treba da bude pozitivan I realan. Treba prihvatiti da će prepreka ka ostvarenju sigurno biti ali da je to koristan sastavni deo realizacije ciljeva vizije. Jedino u slučaju ako se naš rad i planovi izjalovljuju na neki ozbiljniji način, ako se više puta ponavljaju veoma neharmonične situacije koje ugrožavaju zdravlje I egzistenciju, treba se vratiti kontemplaciji na početak I proveriti da li to šta radimo zaista dolazi iz duše. U tom slučaju moguće je da se ipak negde potkrao neki programirani ego-motiv nižeg nivoa koji nas gura iz podsvesti. Tad delamo iz straha ili patološkog dokazivanja, a ne iz naše suštine I dubokog aspekta bića. Viziju je u svesti najbolje razvijati pre spavanja, jer se tada energija formira duboko u podsvesti I nastavlja da deluje na nas tokom noći. Ujutru posle buđenja je dovoljno kratko potsećanje na ciljeve vizije I zatim se treba okrenuti konkretnom radu na sebi kroz tehnike koje praktikujemo. Posle toga je dobro nastaviti sa našim planiranim dnevnim aktivnostima.
Vežba za razvijanje vizije: Dišite brzo 5 do deset minuta dok ne osetite trnce I ljuljanje u svom telu. Sedite u bilo koji položaj sa dlanovima na nogama koji gledaju na gore (dlanovi otvoreni ka nebu) I malo podignite glavu na gore. Fokusirajte pažnju na tačku santimetar iznad tačke između obrva I zamišljajte I osećajte kako dišete kroz nju 50 puta. Zatim jedan minut vizualizujte kako se čitav prostor vaše svesti širi u beskonačnost. Posle toga mentalnom voljnom namerom zatražite od totalne svesti da vam otvori jasnoću ciljeva vizije I čekajte sa otvorenim stavom da primite potrebne slike I informacije. Ako već imate svoju viziju, zatražite informacije o najboljem pristupu njenom ostvarenju I realizaciji ili je dalje razvijajte u više detalja. Budite strpljivi I ovu vežbu ponovite više puta, najbolje svakih nekoliko dana dok vam se vizija cilja potpuno ne iskristališe u svesti. Tokom vremena ciljevi vaše vizije će se menjati u manjoj ili većoj meri kako sazrevate I ostvarujete određene stvari. To je prirodan proces I on ide u paru sa sazrevanjem svesti I ličnim razvojem. Vizija je važan deo u realizaciji ciljeva sopstva, zato kristališite svoju viziju!
