Krize na životnom i duhovnom putu
U određenim periodima čovekovog života nezaobilazno dolazi do suočavanja sa izazovnijim aspektima ljudskog postojanja. Kod nekih ljudi i sudbina prve životne krize počinju veoma rano, još na samom početku detinjstva kroz traumatske doživljaje u odrastanju i odgoju. Međutim u ovom tekstu neću pričati o klasičnim, tipičnim životnim momentima poput teme suočavanja sa smrću, razvoda, ili bankrota, nego o malo suptilnijim krizama; onima koje nisu tako jako izražene u spoljnim događajima nego mnogo bliže psihološkim stanjima aneksioznosti, depresije, i osećanja besmisla ili praznine. Takođe pričaću o momentima sumnje, kad čovek sumnja u sebe i svoj put.
Posmatrano iz vizure više svesti, život možemo posmatrati kao jedan hologram u kome se ogleda stanje duše. Duša-svest putuje, kreće se, razvija se. Kada dođe do nekog izazova, zastoja na putu ili stagnacije, ima više načina na koje biće reaguje na tu situaciju. Ti načini su blisko povezani sa stanjem svesti u kome se naše biće nalazi. Na samom početku samospoznajnog puta kosmos I život deluje u ovakvim situacijama preplavljujuće I zastrašujuće. Sve deluje nejasno I nelogično I čoveku se čini da nema izlaza iz gliba u kojem se zaglavio. Sa napretkom u znanju I svesti perspektiva I pogled na situaciju pa samim time I preduzimanje koraka u toj situaciji se menjaju. Većina unutrašnjih psiholoških tenzija I sukoba u nama samima dolazi kao posledica borbe između naše autentične duševne prirode I raznih nivoa psihomentalnog porodičnog I socijalnog ego programiranja. Zapravo čitav samospoznajni put bi mogli posmatrati kao jedan proces ljuštenja ili ogoljavanja raznih ego slojeva, u kom sve dublje učimo o sebi I svojoj pravoj duhovnoj prirodi. Načini I izazovi u ovom procesu se razlikuju od osobe do osobe u zavisnosti od individualne karme.
Većina ljudi kao osnovni odgoj dobija trening fizičkog preživljavanja, to je I logično s obzirom na prirodu našeg fizičkog tela kome je potrebna voda, hrana ili barem sklonište od vremenskih uslova. Zatim tu dolazi trening socijalnog prilagođavanja, učenja o društvenom ponašanju I pravilima grupe. Ono što međutim hronično nedostaje, posebno u modernim društvima jeste učenje o onome šta je iznutra. Ne govorim o apstraktnoj ideji boga, što je ideologija, nego o direktnom duhovnom iskustvu, spoznaji svog vlastitog bića, svog unutrašnjeg vodiča kroz određeni duhovni samospoznajni trening. Na primer, kod određenih indijanskih inicijacija odvedeni ste na mirno mesto u prirodi, ograđeni manjim zidom od kamena, I sedite na istom mestu 3 dana bez vode I hrane dok ne dobijete viziju. Dakle dolazi do delimičnog isključivanja fizičkog sistema da bi se uključio sistem duše I otvorio se pogled na unutra. Vizija nije ništa drugo nego informaciona karta vašeg unutrašnjeg ličnog, božanskog autopilota. Ova borba između istinske prirode I ego programiranja, ako nije osveštena često dobija razne oblike I iskrivljenja. Može voditi u autodestruktivna rizična I zavisnička ponašanja (odraz nesvesne psihološke pobune protiv programiranja), ekstremno egoistična ponašanja (neću više da budem žrtva nego ću sada ja biti taj koji programira - to je takozvani trip moći čest kod ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti), sve do ozbiljnih psiholoških poremećaja poput šizofrenije, nasilja I samoubistva. Samoubistvo je krajnji izraz očaja zbog nemogućnosti da se živi vlastita priroda u kombinaciji sa velikom količinom nakupljenog bola I trauma, za koje osoba koja pati ne uspeva da pronađe rešenje.
Nesvestan čovek, kada pokušava da se oslobodi ego pritiska okoline bez samospoznajnog znanja I procesa, obično upada u zamku vlastitog egoističnog ponašanja. U svom reaktivnom ponašanju često postaje samoživ, sebičan I surov. Tada upada u zamku opravdavanja vlastitog ponašanja ponašanjem okoline, ne razumevajući da na taj način reflektuje negativnu energiju u samom sebi, I iako počinje da postiže određene ciljeve još je veoma daleko od slobode o kojoj sanja. Ta sloboda za kojom traga je sakrivena u mudrosti, blagosti koja dolazi sa samospoznajom, koja nas uči o ostvarivanju ciljeva duše na jedan iskren, autentičan I osećajan način, gde su sve energije I naši potezi u ravnoteži I skladu sa sobom, okolinom I kosmosom. Metla samospoznaje mora da očisti sve prašnjave uglove sobe duše kako bi prostor u kome živimo, a posebno prostor u nama samima, zračio čistotom. Kada čitavo društvo, roditelji I okolina imaju svoj film o tome ko vi jeste I šta I ko vi treba da budete, jako je teško za dete ali I odraslu osobu koja nije prošla proces samospoznaje, da čuje vlastiti unutrašnji glas.
Kada pritisak egoa iz okoline traje godinama on često postane internalizovan I na kraju ste vi ti koji sumnjate u same sebe I svoju prirodu I unutrašnje vođstvo. Dolazi do kratkog spoja na nivou energije I do zbrke u glavi I osećanjima. Potrebno je dosta rada da se u ovakvom slučaju, koji je veoma čest, uključimo u sami sebe I oslobodimo se tuđih informacionih sistema, uskladimo sa sobom I počnemo da živimo svoju svrhu I talente na jedan harmoničan I slobodan način. Gotovo sva karma je zapravo sadržana između dve informacije, između autentične istine duše, što je vaša lična konekcija sa totalnom svešću I različitih formi ego programiranja I mentalnih verovanja okoline. Okolina vibrira duboko u stanju uspavane svesnosti, živeći tuđi film, ili svoj ali na krajnje egoističan način, bez razumevanja povezanosti svih stvari I sa slepom vezanošću za status, materijalno I životinjsko postojanje. Neverovatno je koliko ljudske patnje je sadržano u ovome, samo zato što su ljudi učeni preko verske I materijalističko naučne ideologije da traže boga van sebe umesto u sebi, u vlastitoj duši, u unutrašnjem hramu istine I ljubavi.
Kada samospoznajni proces uznapreduje, preko dubinskog rada na sebi duhovnim, energetskim I psihološkim radom otvara se harmoničan put usklađivanja sa sobom I okolinom, sumnje I problemi blede I otpadaju iz sistema jedan za drugim; pošto duša ima ogromnu energiju, mnogo jaču I veću nego bilo koji problem ili sumnja, strah ili neuroza. Tajna je samo u našem spajanju sa tim duševnim rezervoarom, koji je ništa drugo nego sveti gral, okrugla kocka alhemičara, misterija koja je čitavo vreme ispred našeg nosa čekajući da je razotkrijemo I zgrabimo, a samim time zgrabimo vlastiti život I sreću.
