Uloga psihologije u samospoznaji
Kao neko ko je prošao u određenoj fazi svog razvoja iskustvo geštalt, jungovske i bioenergetske psihologije, sklon sam tvrdnji da je ovo najvažniji aspekt na savremenoj stazi samospoznaje pored direktnog rada na kontaktu sa sobom kroz duhovne tehnike. Postoji više bitnih razloga za ovo, a da bi se oni razumeli malo ću se vratiti u prošlost puteva samospoznaje i prosvetljenja. U davna vremena ulogu psihologa je imao vrač (šaman) ili guru (duhovni učitelj-sveštenik). Obično bi se taj rad sastojao od propitivanja učenika o njegovom životu i zatim davanja određenih uputstava za prevazilaženje izazova i problema. Molitva, mantra ili neka vrsta energetsko magijskog postupka bi se vršila kako bi se rešio određeni životni ili psihički problem. Iako ovaj pristup ima svoje efekte koje ne treba potceniti, u njemu često izostaje aspekt direktnog uvida u svoje dublje potsvesne motive I ponašanja. Učenik se oslanja na gurua I njegov uvid I određenu tehniku duhovnog rada, međutim učenikovo razumevanje procesa koji se dešava u podsvesti je često veoma manjkavo, a posebno nedostaje dublje razumevanje vlastite ličnosti koja utiče na sve aspekte tog rada. U toj krvavoj borbi sa učenikovim ego otporima koji prikrivaju strahove, razne vrste porodičnih I socijalnih podsvesnih programiranja, trauma I mračnih senovitih aspekata karaktera guru bi koristio razne psihološke trikove I pristupe. Na primer u zenu se koriste priče koje imaju za cilj da osobu izbace iz linearnog mišljenja, koje je glavno oružje ega (racionalizacija) I da je približe procesu uviđanja (direktno iskustvo istine) kroz meditaciju, sa namerom da se spozna istina. Šaman bi isto tako davao učeniku određene zadatke koji bi testirali njegov ego I psihu I vodili do suočavanja sa sobom, kroz psihodelike koji premošćuju racionalni um, ili kroz samoću i određene psihofizičke izazove kao test ega I karaktera, itd.
Ono što omogućava psihološki pristup je precizniji ulaz I razumevanje našeg ličnog emocionalnog I karakternog sveta. To je jedna spoznajna mapa naših podsvesnih misli I emocija koje smo u kvalitetnom psihološkom radu u stanju otvoriti I na mnogo direktniji način obraditi I integrisati u samospoznajni rad I našu svesnost. Važnost obrađivanja naših psiholoških senki I suočavanja sa tim aspektima ega, od kojih često bežimo I kojih se užasavamo jer odudaraju od idealizovane slike o nama samima, je ogromna. Podsvesni aspekti ega koji se ne obrade na početku samospoznajnog puta postaju sve veći problem kada krenemo da napredujemo I obično ako su nerazrešeni vode u mnoge probleme I zastranjenja na stazi. Rad na sebi postaje u takvim slučajevima štaka za ranjeni ego, osoba je u neravnoteži, sudi lako drugima, manipuliše, besni, zloupotrebljava stečeno znanje, prikriva vlastite probleme pre svega od sebe same. U težim slučajevima ego zastranjenja ovakve ličnosti upadaju u manipulativna I psihopatsko-predatorska ponašanja, zloupotrebljavaju ljude za veliki I nerealan novac, manipulišu emocijama klijenata I učenika, patološki su osetljivi na drugačija mišljenja ili kritiku, na šta reaguju jakim emitovanjem negativne energije, ponekad I otvorenim crnomagijskim postupcima (namerno slanje struje nagativne, destruktivne energije prema drugima koje su procenili kao ego pretnju), itd. U ovakvim slučajevima je čest I tajni zavisnički život, droge, promiskuitet, laganje sebe I drugih. Dakle vidimo važnost suočavanja sa tamnom stranom ega kroz direktan I psihološki pristup na samom početku rada na sebi, uz istovremeno otvaranje ka istinskim dubokim osećanjima I spontanosti sopstva.
Gore opisana destruktivna ego ponašanja ne nastaju slučajno, ona su produkt dubokih emocionalnih trauma I ožiljaka I predstavljaju ozbiljan karmički zadatak za rešavanje. Osećanje bezvrednosti usled nerealne patološke ambicije roditelja, emocionalno zanemarivanje, psihičko I fizičko nasilje I tiranija, seksualna manipulacija I incest, alkoholizam, depresija, kriminal…To su teme koje ćete pronaći u svakom ego problemu I još mnoge druge srodne ovom napisanom. Većinu ovih tema prate narcistički poremećaji ličnosti kod jednog ili oba roditelja što se onda prenosi na decu čineći od njih kodependentne ličnosti (žrtve) ili nove narcise koji dalje stvaraju i prenose traume na novu generaciju. Narcisi su obično sposobni da se pobrinu za sebe u životu I mogu biti uspešni u poslu, međutim njihov život prate osećanja besmisla i praznine pošto ne mogu da se otvore ka ljubavi I osećanjima. Ceo sistem njihove ličnosti je zamrznut u ego filmu iza koga kriju svoje pravo lice, ranjivost I ludilo. Kodependenti (žrtve) su zavisnici, od sebe I svojih navika, I drugih ljudi od kojih traže podršku I energiju. I jedni I drugi su skloni padu u depresiju iz različitih razloga u različitim fazama života. Narcisi ju prikrivaju, a kodependenti gustiraju kao priliku da još malo igraju ulogu žrtve. Nemojte ovo pogrešno shvatiti kao kritiku, duševna patnja je stvarna, međutim ego lako sklizne iz kodependenta u narcisa I obrnuto, zavisno od temperamenta I situacije; ove uloge nisu isključive. Isceljivanje ovakvog ego sistema nije moguće bez rada na istovremenom osvešćivanju I otvaranju dubokih osećanja kroz disanje, I razne energetske I psihološke tehnike, uz dodatni rad sa afirmacijama, itd.
Ako niste duboko I iskreno plakali kod svog učitelja ili terapeuta, i ako vas to nije dovelo do većih i značajnih uvida i razumevanja sebe i svoje životne situacije promenite ga; taj rad nije dovoljno dubok za ozbiljne promene. Ne mora da znači da vam je terapeut loš, ali možda ne uspeva da vas otvori. Pronađite nekoga ko može. Rad na sebi mora da donese opipljive rezultate I promene u ličnosti I životu! Otvaranjem osećanja i razumevanjem kroz direktne uvide prostor svesti se širi I dolazi do čišćenja nakupljene toksične energije. Malo po malo u stanju smo da jasnije osećamo svoju pravu božansku I ljudsku prirodu. Tada u život može da uđe prava sreća i svi putevi života, smisla, spoznaje, ljubavi I kreativnosti se otvaraju.
